У организацији Министарства просвете и науке и УНИЦЕФ-а, 28. новембра 2011. у Београду, одржана је Трећа конференција мреже "Школа без насиља". Конференција је окупила преко 400 учесника - директора и координатора тимова за заштиту из 145 школа из мреже Школа без насиља, просветне саветнике и инспекторе, менторе програма, друге стручњаке и партнере.
На конференцији нове 44 основне школе званично су добиле плакету „Школа без насиља“. Свесни чињенице о присуству насиља како у васпитању деце, тако и у свакодневном односу са њима и између њих, мрежа школа без насиља позвана је да предводи покрет који доноси истинске промене у школама, а тиме и животу деце у Србији. Односити се према деци са пуним поштовањем њиховог достојанства и физичког интегритета је најбољи и, искрено, једини начин да им се помогне да одрасту у одговорне, брижне одрасле особе, и да се створи мирније и толерантније друштво, истакла је заменица директорке УНИЦЕФ-а за Србију Лесли Милер.
Порасла је свест и остељивост на насиље, постављени су јасни системски оквири, процедуре и програми за превенцију насиља у школама. Предстоји нам доследна примена, а Министар Обрадовић је посебно истакао евидентирање и решавање сваког случаја насиља. Ефикасна превенција могућа је само уз учешће свих у школи, због чега је неопходно да свака школа обезбезбеди услове у којима ће се чути и уважити глас и деце и родитеља и наставника.
Иако резултати указују да се насиље у школама у програму смањило, чињеница да је насиље наставника тј. одраслих над ученицима и даље присутно изазвало је велику пажњу и опоменуло све школе да преиспитају стање у својим школама и да се активније посвете решавању овог питања до његовог искорењења.
На конференцији је представљен Образац за процену безбедности ученика у школском окружењу (БШО), који је коришћен у процесу самопроцене школа за добијање плакете „Школа без насиља“. Овај образац кога прати примена 2 упитника (за ученике и за родитеље), биће доступан и обавезујући за све школе за праћење безбедности школског окружења, како у процесу самовредновања, тако и екстерног вредновања квалитета рада школа.
Још једном је истакнут значај подршке и вођства директора у успешној превенцији насиља у школи, као и отворена и стална сарадња са родитељима. У школама се развијају иновативни модели превенције у којима ученици играју кључну улогу, а нове технологије иако велики изазов, користе се и за повезивање, подршку тј. комуникацију са ученицима који су угрожени. Документовање примера добре праксе задатак је свим школама јер једино тако можемо даље оснаживати једни друге. Хоризонтално учење тј. размена искустава између школа, између наставника, ученика и умрежавање на свим нивоима показало је своје прве резултате кроз окупљање и сарадњу Школа без насиља на нивоу школских управа као и кроз ДИЛС пројекат. Школе без насиља подстакнуте су и на ново умрежавање. Свака школа упарена је са још једном из мреже и подстакнута да на следећој конференцији прикаже резултате оваквог обика сарадње.
Ново учење и размена искустава у домену примене вредности, правила и реституције у решавању насиља између ученика на нивоу одељења, рада са ученицима који су директно укључени у процес насиља, сарадње са институцијама у заједници најбоље су оцењени. Учење је додатно оснажила презентација Јасенке Преград, стручне водитељке УНИЦЕФ-овог програма „Стоп насиљу међу дјецом“ у Хрватској чији је додатни позив на развијање одговорности, а не послушности у раду са ученицима подржао напоре и вредности који се улажу у превенцији насиља у Србији.
1. Пленум, Плут и сарадници, истраживање 2011., можете преузети овде.
